SEMINARSKI METODIKA UPOZNAVANJA OKOLINE
❤️ Click here: Aktivnosti upoznavanja okoline pu kraljevo
Pravila pisanja i načina povezivanja teksta sa prilogom ista su kao i kod prikaza. If you continue browsing the site, you agree to the use of cookies on this website. Деца опонашају животињу покретом и звуком.
Организација деце за реализацију активности упознавања околине. Вена прима крв из удова преко бубрежног преносног састава.
Metodika Upoznavanja Okoline 2 - Животиње су многобројна врста организама која се у биологији класификују,односно убрајају у царство анималиа. Дебела пераја је ситна пераја која се налази између леђних и каудалних пераја на неким рибама.
Teorjiske i praktične osnove u predškolskom obrazovanju. Mokranjac- evropejac iz Negotina. Komisija za odbranu diplomskog rada pregleda rad i odlučuje o prihvatanju ili dopuni rada o čemu obaveštava kandidata. Diplomski ispit se polaže u toku cele školske godine, sem jula i avgusta meseca, i sastoji se iz domaćeg diplomskog pisanog rada i usmene odbrane. Student dobija temu diplomskog rada u toku treće godine studija, odnosno u toku šestog semestra. Spisak tema za izradu i odbranu diplomskog rada utvrđuje Nastavno veće, na predlog predmetnog nastavnika. Diplomski ispit se polaže pred Komisijom od tri člana. Svaki student je obavezan da, prilikom uzimanja teme, popuni odgovarajući obrazac u dva primerka i dostavi ga mentoru. Izbor i prihvatanje teme diplomskog rada potvrđuju, svojim potpisom, direktor Visoke škole i mentor kandidata. Jedan primerak obrasca vraća se kandidatu, a drugi se odlaže u dosije studenta. Obrasci se mogu dobiti od mentora kod kojeg je kandidat uzeo temu diplomskog rada. Numeracija rada započinje od prve strane sadržaja. Reč ''sadržaj'' piše se velikim slovima tipa Times New Roman — 14 pt; bold stilom, sa po jednim razmakom između slova, centrirano. Glavni naslovi poglavlja : 1, 2, 3… pišu se velikim slovima, veličine 14pt i postavljaju se obavezno na početku strane. Svi podnaslovi potpoglavlja : sa dva decimalna mesta: 1. U rezimeu se objašnjava aktuelnost izabrane teme, cilj rada i zaključci do kojih smo došli. Obično je podeljen na više delova. U prvom delu razrade teme obično se čitalac upoznaje sa teorijskim osnovama određene teme, problemom, istorijatom nastanka problema, osnovnim pojmovima koji će se koristiti u radu, te sa dosadašnjim rezultatima u istraživanju navedene teme. U drugom delu istraživanje odabrane teme definišu se problem i predmet istraživanja, određuje cilj istraživanja, postavljaju osnovne i pomoćne hipoteze, navode metode, instrumenti i tok istraživanja, izlažu se činjenice, podaci, i rezultati do kojih se došlo na osnovu sopstvenih istraživanja ili tuđih istraživanja, a u svrhu dokazivanja postavljenih hipoteza. U trećem delu predlažu se rešenja problema. Rad treba da bude pisan jednostavnim, jasnim i konciznim stilom, te da bude gramatički i pravopisno korektan. U istraživačkim radovima daje se kritički prikaz dosadašnjih istraživanja i činjenica, iznosi se teorijski koncept vlastitog istraživanja, te se ekspliciraju i obrazlažu hipoteze koje će se podvrgnuti proveri. Dobro bi bilo komentarisati u kojoj su meri ostvareni ciljevi rada, navesti glavne poteškoće vezane za realizaciju tih ciljeva i izneti sugestije koje se tiču dalje razrade problema i eventualnih daljih istraživanja problematike kojom se rad bavio. U literaturi se ne navode reference na koje se ne poziva u radu. Citirana literatura obuhvata, po pravilu, relevantne bibliografske izvore monografije, članke, udžbenike i sl. Literatura se navodi na kraju rada. Reference se navode na dosledan način, azbučnim ukoliko je rad pisan ćiriličnim pismom , odnosno abecednim ukoliko je rad pisan latiničnim pismom redosledom. Studenti koji pišu diplomski rad treba da koriste najmanje trideset bibliografskih jedinica, a studenti koji pišu specijalistički rad treba da koriste najmanje pedeset bibliografskih jedinica. U navođenju bibliografskih podataka korišćenih i citiranih izvora, obično su u upotrebi dva stila ili sistema. Prvi sistem je ''autor — datum'' Harvard sistem, APA i dr. Tri su osnovne razlike između ovih sistema: Ako se više bibliografskih jedinica odnosi na istog autora, one se hronološki postavljaju. Iako će se studenti u svom budućem radu sresti sa oba sistema, u izradi stručnih radova, opredelili smo se da vam u ovom uputstvu predstavimo numerički sistem navođenja bibliografskih podaka. U nastavku prikazujemo kako se navodi literatura i drugi izvori monografije, stručni časopisi, zbornici radova, internet strane i dr. U: Zbornik rezimea sa međunarodnog naučnog skupa Daroviti u procesu globalizacije. Prilozi sadrže razne šeme, skice, formulare, preglede, anketne upitnike, rezultate statističkih analiza, fotokopije značajnih dokumenata, razne ilustrovane materijale, tabele većeg formata, skraćenice, dodatne tekstove i sve ono što ne može da se uklopi u osnovni tekst, a ima značaj za čitaoca. Svaki prilog treba da ima redni broj, naslov, izvor podataka i eventualne napomene. Pravila pisanja i načina povezivanja teksta sa prilogom ista su kao i kod prikaza. Kako bi se na adekvatan način predstavile informacije najčešće grafički i tako razjasnila određena pojava u stručnim radovima, osnovni tekst dopunjavamo raznim tabelama, slikama, šemama, dijagramima i grafikonima. Pošto postoji mnogo načina da se određene pojave grafički prikažu, njihov izbor će zavisiti od potrebe da se veze između posmatranih pojava posebno naglašavaju više od ostalih. Svaki prikaz treba da ima svoj redni broj i naslov, oznaku izvora podataka i eventualne napomene. Ako se u prikazima navode podaci koje je autor sam obradio, potrebno je na kraju izvora u zagradi navesti ''obradio autor. Vrstu i redni broj prikaza treba pisati slovima veličine — 12 pt. Izvori i napomene u prikazima pišu se slovima veličine — 10; dok se veličina slova za podatke koji se nalaze u prikazima npr. U radu se najpre stavljaju popisi pojedinih vrsta prikaza tabele, slike , a zatim popis priloga. Za svaku vrstu prikaza pravi se poseban spisak. Spisak treba da sadrži redni broj i naziv svih prikaza prema redosledu pojavljivanja u radu. To se postiže citiranjem, a tačno navođenje osnovnog izvora odakle je tekst preuzet naziva se bibliografska referenca. Uvek treba citirati iz originalnog izvora, a ako on nije dostupan, može se, izuzetno, preuzeti citat iz drugog izvora, i onda je to potrebno navesti u formi — citirano u: …, ili preuzeto od: … Treba citirati u originalnom obliku, u navodnicima, ili se samo navedu autorove izjave, bez navodnika ako parafraziramo tekst. Nakon citiranja, podaci o izvoru mogu se pisati unutar teksta ili kao fusnota, navođenjem tačne bibliografske reference, i obavezno se na kraju piše broj strane odakle je citiran autor. Pored citiranja tekst se može i parafrazirati to se često čini prilkom pisanja stručnih radova. Parafraziranje je prepričavanje, opisivanje nekog iskaza ili teksta svojima rečima i stilom. Citati, takođe, mogu biti uključeni i u rečenicu. Način pozivanja na izvore u okviru osnovnog teksta mora biti konsekventan od početka do kraja teksta. Fusnote se pišu na dnu strane, sitnijim slovima veličina fonta 10 pt i označene su indeksom, neposredno iza teksta na koji se odnosi, kao Superscript uzdignuti sitni broj. Kod fusnota ovi brojevi su obično pisani hronološkim redom od početka do kraja rada. U programu računara postoji opcija koja automatski ažurira redosled napisanih fusnota References — AB 1 Insert Footnote. Prema Pravopisu, ako fusnota objašnjava neku pojedinost u rečenici, ona fusnota se stavlja iza te reči, a ispred znaka za kraj rečenice, ako je ta reč na kraju. Ako, pak, objašnjava celokupan sadržaj rečenice, onda se piše iza znaka za kraj rečenice. Fusnote mogu da sadrže važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima, ali ne mogu biti zamena za citiranu literaturu. Podaci u fusnotama se navode na sličan način kao što navodimo bibliografske podatke u Literaturi na kraju rada. Ovde je jedina razlika u tome što se pored osnovnih bibliografskih podataka o citiranom ili parafraziranom delu teksta, u fusnotama, na kraju navoda, piše i broj strane arapskim ciframa na kojoj se nalazi citat ili navedena činjenica. Ako se bibliografski podaci često ponavljaju, nije potrebno pisati stalno sve podatke o delu, već se daju skraćeni prikazi, kao što su: op. Ova skraćenica se koristi u fusnoti za delo koje je ranije citirano u radu, tako što se navodi prezime i početno slovo imena autora, a zatim se upisuje broj strane. Ibidem — na istom mestu; u istom delu. Ova skraćenica se koristi u fusnoti, kada se više citata iz istog izvora pojavljuje na istoj strani. Biografija će, ujedno, poslužiti članu komisije da predstavi kandidata pre usmene prezentacije rada.
Деца из једне групе извлаче у току игре слике разних животиња и има задатак да наведу животиње које живе у том пределу. Пераје Пераје се употребљавају за кретање, стабилност, градњу гнезда, мрест те као тактилни органи. За човека су штетни биљоједи. Риба која се храни на дну има подврнута уста. Вена прима крв из удова преко бубрежног преносног састава. Понекад су грудне пераје опскрбљене бодљама због заштите. To se postiže citiranjem, a tačno navođenje osnovnog izvora odakle je tekst preuzet naziva se bibliografska referenca. Na inicijativu dugogodišnjeg partnera Merkura iz Republike Srpske, turističke agencije Custodes tours organizovana je poseta grupe sastavljene od predstavnika značajnih medijskih kuća i turističkih radnika, kao i firmi zainteresovanih da svoje radnike šalju na rekreaciju i rehabilitaciju u Merkur.
